Kako je tragedija u Vinči PROMENILA TOK SVETSKE MEDICINE: Srpski i francuski lekari izveli su do tada nezamislivo, a sada im je zahvalno CELO ČOVEČANSTVO

Nuklearni akcident u Institutu za nuklerane nauke Vinča, a koji se dogodio 15. oktobra 1958. godine, kada je smrtonosnom dozom ozračeno šest naših nuklearnih stručnjaka - promenio je tok svetske medicine.

Upravo to je bio povod da se prvi put na planeti izvede potpuno nepoznata metoda lečenja - transplantacija koštane srži, ali da se upiše u istoriju prvi smrtni slučaj u svetu od radioaktivnog zračenja. Događaj je poznat pod imenom "Vinča akcident".

Prema dostupnim podacima, tadašnja Jugoslavija bila je peta zemlja u svetu koja je razvijala nuklearnu energiju, pa je u "Vinči" bio instaliran nulti reaktor.

U eksperimentu, čiji je cilj bio da se odredi intenzitet izvora neutrona iz spontanih fisija, učestvovali su Rosanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević, Stijepo Hajduković, Života Vranić i Radojko Maksić, apsolventi fizike na beogradskom PMF-u, koji su pripremali diplomske radove.

Od posledica zračenja preminuo je Života Vranić, koji je zajedno sa petoro svojih kolega, dan posle akcidenta, avionom JAT prevezen u Pariz, na kliniku "Kiri".

Tamo ih je čako prof. dr Žorž Mate koji je doneo istorijsku odluku da se sprovede, do tada nepoznata metoda lečenja u celom svetu, a koja je u tom času bila ispitivana na životinjama.

mate i maksic

Prof. Žorž Mate i Prof. Prof Maksić

Preživeli su svi naši naučnici, osim Vranića, koji je umro mesec dana kasnije na toj klinici.

Prof. dr Mate je potom počeo da dolazi u Srbiju da pomaže našim lekarima. Zahvaljujući njemu otvoreno je odeljenje onkologije u KBC "Bežanijska kosa", a može se reći da je njegov učenik bio prof. dr Vladimir Kovčin, jedan od srpskih najpoznatijih onkologa i bivši direktor KBC "Bežanijska kosa".

Stradao je jedan srpski naučnik, spašeni milioni ljudi širom planete

- Taj akcident u Vinči, iako je odneo život naučnika Vranića, spasao je dosad milione drugih. Ipak, istorija je počela na klinici "Kiri", gde je prof. Mate, sa svojim kolegama, odlučio da proba da spasi živote smrtno ozračenim srpskim naučnicima. Prvi na svetu tada je dobio koštanu srž Radojko Maksić, a potom i ostali. Pre transplantacije, lekari iz klinike "Kiri" uputili su poziv građanima da se jave i doniraju svoju koštanu srž srpskim pacijentima. Oni su se odzavali tom pozivu, a među njima je bila i majka četvoro dece. Objašnjeno im je da je uzimanje koštane srži rizično po njih, da se ne zna u kojoj je to meri, da idu kući i razmisle da li žele da daju svoje tkivo. Svi do jednog su se vratili u kliniku i pristali da budu donori - navodi prof. dr Kovčin.

Prema njegovim rečima, u to vreme nije postojala takozvana tipizacija tkiva, kao što je to danas, već su samo na osnovu krvnih grupa odredili donori koštane srži.

Potpuna neizvesnost

- Postojala je velika opasnost da pacijenti odbace primljeno tkivo. Sa druge strane, donorima je uzeta velika količina koštane srži i nije se znalo da li će im životi zbog toga biti ugroženi. Zbog toga je cela priča fantastična. Posle uspešne transplantacije, među svima njima razvilo se veliko prijateljstvo - priča prof. dr Kovčin i dodaje da su svi donori preživeli, uključujući i petoro naših naučnika, a da je danas živ prof. Radojko Maksić.

Doktor umro na godišnjicu akcidenta

- Profesora Matea zvanično sam upoznao 1997. godine u "Bežanijskoj kosi". Ranije sam ga sretao na predavanjima koje je držao našim onkolozima, kao počasni član SANU. Počeli smo zajedno da radimo. Zahvaljujući njemu osnovana je služba onkologije u KBC "Bežanijska kosa". Deset godina kasnije, dobili smo novu onkološku Dnevnu bolnicu, koja je nazvana po prof. Mateu. Tri godine kasnije, a posle smrti prof. Žorža Matea, koji je umro 15. oktobra 2010. godine, na dan akcidenta u Vinči, po njemu je dobila ulica ime - od Studentskog grada do KBC "Bežanijska kosa" - navodi prof. dr Kovčin.

Kako on dodaje, prof. Mate ostaće da živi kroz svakog izlečenog pacijenta od leukemije ili raka krvi, retkih genetskih bolesti, raznih tumora, ali i drugih bolesti krvi jer se te bolesti leče transplantacijom koštane srži.

kovcin mate i maksic

Prof. dr Kovčin, prof. Mate i Prof. Maksić

Reči dr Matea kao životni moto

- Prof. Mate je imao ćerku, a ja sam mogao sin da mu budem. Govorio je da sam mu to - sin koga nema. Naučio me je da rak nije smrtna presuda, ali i strpljenju koje moram da imam prema svakom pacijentu. Da je jako važno da se razvije međusobno poverenje između onkologa i obolelog. To i danas primenjujem. Prof. Mate ostaće mi u sećanju i po tome što nikada nije naplatio svoj rad u Srbiji, spavao je u bolnici i hranio se istim obrocima koji su dobijali i naši pacijenti - naveo je prof. dr Kovčin.

Prof. Radojko Maksić je prvi čovek na svetu kome je presađena koštana srž 

Prof. Radojko Maksić (85), jedan od naučnih istraživača koji je bio ozračen i prvi operisan u Francuskoj, jedini je koji je danas u životu.

On je danas rekao da je, kad je Vinča osnovana, postojao program koji je sagledavao šta jedna zemlja poput naše treba da radi u nauci, ali pre svega u istraživanjima.

Prof. Maksić je je naveo da se 1958. nije dogodila havarija, već akcident u okviru istraživanja.

- To je bio najmoderniji istraživački program u nuklearnoj energiji. To jeste bio akcident, ali to je u istraživanju. Događa se - naveo je on.

On je pre nekoliko godina opisao šta se sve dešavalo tog dana.

- Odmah posle udesa, 16. oktobra, nas šestoro su prebacili u kliniku "Kiri", u Pariz. Tim dr Žorža Matea transplantirao mi je koštanu srž 11. novembra, a zatim i ostalima, prvi put u istoriji - rekao je Maksić.

Prema njegovim rečima, prve transplatacije koštane srži kod ljudi na svetu izveli su lekari bolnice "Kiri" - prof. Žorž Mate i dr Anri Žame, uz asistenciju dr Remona Lataržea i dr Žan Fransoa Diplana, kao i lekara iz Beograda - dr Branislava Pendića, dr Zorana Đukića i dr Danice Kalić.

Ogromna zahvalnost narodu Francuske

Prof. Maksić je ispričao i da ogromnu zahvalnost što su ostali živi ozračeni u Vinči duguju francuskom narodu, pošto su donori koštane srži bili Parižani.

- Njima je predočeno da zahvat može biti smrtonosan i za donatore, nije se znalo kakve će posledice biti, ali su neznani žitelji Grada svetlosti pohrlili da nam spasu živote - ispričao je Maksić.

Kasnije su, kako je ispričao, upoznali svoje donore - Odit Dragi, Rejmona Kastanija, Marsela Pabiona, Albera Birona i dr Leona Švarcenberga.

- Postali smo nerazdvojni prijatelji, činili smo godinama neobično bratstvo, okupljeno oko sećanja na genijalnog Životu Vranića - ispričao je tada Maksić.

U znak sećanja danas je otkrivena spomen - ploča u "Vinči"

U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" danas je otkrivena spomen-ploča u znak zahvalnosti i sećanja na francuske građane, koji su dali svoju koštanu srž petorici srpskih istraživača, teško ozračenih u nuklearnom akcidentu 1958. godine.

Osvrnuvši se na događaje od pre šest decenija, direktorka Instituta Milica Marčeta Kaninski istakla je da oni svedoče o solidarnosti i pokazuju da nauka i humanost nemaju granice, dok je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni i dodao da se danas "ne obeležava sam akcident, već gest izuzetne solidarnosti nastao iza toga.

- To je bio i gest prijateljstva između naša dva naroda koji je istovremeno označio prvu transplantaciju koštane srži, kada je takva operacija bila još u eksperimentalnoj fazi - naveo je on.

Tekst preuzet sa portala blic.rs

Štampa